(+381 11) 3239-805 | 3239-846

Адвокатска комора Београда

Fiat justicia
УСТАВНИ СУД УСВОЈИО ЈЕ ИНИЦИЈАТИВУ АК БЕОГРАДА И УТВРДИО ДА ЈЕ НЕУСТАВНА ОДРЕДБА ЧЛ.262.СТ.2.ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

УСТАВНИ СУД УСВОЈИО ЈЕ ИНИЦИЈАТИВУ АК БЕОГРАДА И УТВРДИО ДА ЈЕ НЕУСТАВНА ОДРЕДБА ЧЛ.262.СТ.2.ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Уставни суд донео је Одлуку Уз.134/2019 од 17.03.2021.године којом је утврдио да је неуставна  одредба чл.262.ст.2.Законика о кривичном поступку (Службени Гласник РС бр.72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) у делу који гласи: „Подаци о висини трошкова и захтева за њихову накнаду могу се поднети најкасније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења из ст.1. овог члана“

Адвокатска комора Београда поднела је иницијативу за оцену уставности сматрајући да је одредба чл.262.ст.2.ЗКП је у колизији са одредбом чл.265 који прописује да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, одредбом чл.461 ст.1 ЗКП која уређује достављање другостепене пресуде странкама и одредбом чл. 224 ст. 3 ЗКП којом се регулише да рокови почињу да теку након достављања одлуке странци. АК Беогрдаа сматра да је правилно да се рок од једне године, рачуна од дана достављања одлуке странкама, а не од дана када је наступила формална правноснажност пресуде. Ово је нарочито значајно, ради избегавања могућих негативних последица које овакво рачунање рокова може произвести.

             Поставља се питања на који начин и када окривљени и бранилац могу сазнати садржај одлуке другостепеног суда ако се другостепена одлука не саопштава јавно тога дана када се одржавала седница, већ се преко првостепеног суда доставља странкама у писаној форми. Прописивањем рокова који зависе од ефикасности поступања државних органа доводи се у питање остварење права на накнаду трошкова и повређује се право на правично суђење.

             Прописујући рок из чл.262.ЗКП од дана правноснажности пресуде, а не од дана њеног достављања окривљеном и његовом браниоцу, законодавац се није придржавао чл.18.ст.2 и чл.20.ст.1 Устава, јер је право на приступ суду учинио непредвидим и препустио га фактички вољи Суда, у зависности од његове ефикасности у изради и достављању правноснажне пресуде. Законодавац је на овај начин утицао на суштину права на приступ Суду, као саставном делу права на правично суђење из Члана 32 став 1 и чл.36. Устава Републике Србије, као и Члана 6 Европске Конвенције за заштиту људских права.

               Одлучујући о Иницијативи АК Београда, Уставни суд је у својој одлуци од 17.03.2021.године констатовао:

              “Уставни суд утврђује да се прописивањем објективног рока у делу чл.262.ст.2.Законика за подношење података о висини трошкова и захтева за њихову накнаду, везивањем почетка тока рока за правноснажно окончање кривичног поступка, чијим једногодишњим истеком више није могуће доставити податке и захтев, угрожава остваривање зајемчених права из чл.32.ст.1. и чл.36.Устава”

  ПРЕДСЕДНИК

 АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Jугослав Тинтор, адвокат

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ АК БЕОГРАДА

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА БРОЈ
Уз.134/2019

Штампа вести