(+381 11) 3239-805 | 3239-846

Адвокатска комора Београда

Fiat justicia
ПРЕПОРУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ ТУЖИОЦА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА АДВОКАТИМА И АДВОКАТСКИМ ПРИПРАВНИЦИМА

ПРЕПОРУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ ТУЖИОЦА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

АДВОКАТИМА И АДВОКАТСКИМ ПРИПРАВНИЦИМА

У својству Дисциплинског тужиоца, а у циљу остваривања својих надлежности и овлашћења, након сублимирања запажања насталих у току сагледавања поштовања професионалних правила понашања и поступања адвоката и адвокатских приправника обраћам се свим адвокатима и адвокатским приправницима уписаним у Именик Адвокатске коморе Београда.

Опште је познато да адвокатура своју службу обавља у комплексним и неповољним  условима.

Те неповољне околности узроковане су и општим друштвено – економским проблемима који неминовно свој одраз дају и у свери материјалног положаја адвоката.

Поље рада адвоката је више од деценију сужавано, а истовремено је прилив дипломираних правника са положеним правосудним испитом у адвокатки ред прогресивно увећаван, тако да је само Адвокатска комора Београда од маја 2017. године до октобра 2021. године примила преко 1500 нових чланова. На једној страни се обим посла смањује, а на другој страни се број новопримљених адвоката увећава само у Београду за више од 500 годишње.

Овакав амбијент допринео је рапидном кршењу професионалних узора правила све у циљу стицања добити, што је адвокате који их поштују довело у још неповољнији материјални положај.  Све ово је узроковало и велику, скоро несношљиву стигматизацију професије у друштву.

Појавни облици представљају тешко кршење Статута Адвокатске коморе Србије и Београда и Кодекса професионалне етике адвоката које траје дужи временски период без адекватне реакције органа коморе, како Управног одбора који је по Статуту овлашћен да прати правилност рада адвоката и да га усмерава, тако ни дисциплинских органа, што је за последицу имало да се сталешка деонтолошка правила скоро и не поштују, као да и не постоје.

Адвокатура се услед тога све више доживљава као бизнис у којем важе нека друга правила неспојива са адвокатуром као службом пружања правне помоћи, а цену плаћају дисциплиновани и сталешким правилима лојални адвокати, али и адвокатура у целини.

Поједина понашања и поступци имају обрисе кривичних дела, а поједина су засигурно зашла у криминалну зону.

Уколико се у овој сфери не заведе ред, може се очекивати и вршење надзора од стране органа који је Законом о државној управи надлежан да врши надзор над правилним и благовременим вршењем поверених јавних овлашћења и да предузима мере за отклањање уочених неправилности (Министарство правде) укључујући и привремено преузимање њиховог вршења (вођење дисциплинског поступка је јавно овлашћење које је држава поверила адвокатским коморама). 

На основу Анализе стања у сфери повреда дужности адвоката и адвокатских приправника издајем  

ПРЕПОРУКУ

и

ОБАВЕШТЕЊЕ

Позивају се адвокати и адвокатски приправници уписани у Именик  Адвокатске коморе Београда да у наредних 30 дана своје поступање и понашање у вршењу адвокатске службе уподобе правилима и дужностима одређеним Законом о адвокатури, Статутом Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда.

Као најчешћи појавни облици повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре јављају се: 

–              уговарање заступања банака и других правних лица (Агенције за лиценцирање стечајних управника, Агенције за осигурање депозита, Агенције за решавање спорова, Осигуравајућих друштава, привредних друштава и других правних лица) за награду у висини испод 50% Тарифе (чак и за 10 % Тарифе) након чега досуђени трошкови на име рада адвоката у висини разлике уговореног и пуне Тарифе припадну клијенту, чиме  поред тешког кршења прописа и Кодекса којом се шири нелојална конкуренција, адвокати се јављају и као најамна радна снага и објект богаћења клијента, а адвокатура као професије се понижава;

–              уговарање заступања за паушал где је у оквиру паушала уговорено заступање пред судом и државним органима;

–              фактичко рекламирање у телевизијским емисијама (када се дају одговори на поједина питања која поставају грађани);

–              рекламирање на сопственим сајтовима (нпр. истицањем да су поједина Ортачка адвокатска друштва  „водећа“ адвокатска канцеларија у Србији или „ многе компаније су изабрале нас“ и  сличним самохвалисањем) односно рекламирањем на друштвеним мрежама као што су Инстаграм, Тик – Ток и Фацебоок, тј. истицањем својих података на профилу са позивом да им се обрате за правну помоћ, као особама од поверења, истицањем својих функција у адвокатским коморама, органима власти  и друштвеног статуса, све  ради стицања клијената;

–              формирање филијала ван седишта канцеларије, било фактички (тајно по становима у другим градовима, било истицањем табле у другом граду или држави и обавештења на сајту);

–              организовање рада адвоката за плату – зараду или други вид награде, чиме се ствара радни однос (било фактички било формални);

–              ангажовањем више од три приправника, тако што један адвокат закључује уговор о обављању приправничке праксе, а приправник се ангажује у канцеларији другог адвоката (код којег обично незаконито ради и тај адвокат) на пословима које одређује тај други адвокат и то најчешће рад приправника само у једној области права (најчешће израда решења о извршењу на основу веродостојне и извршне исправе али и ангажовање на превођење докумената на српски и са српског);

–              заснивање фактичког радног односа у Ортачким адвокатским друштвима или простим приступом на рад у пословне просторије другог адвоката, уз издавање фактура о извршеним адвокатским услугама за то ОАД и/или адвоката на месечном нивоу, чиме се фингира пружање правне помоћи у смислу Закона о адвокатури за коју се наплаћује награда,  а заправо се врши исплата накнаде за рад, уз умањење опорезиве добити на страни исплатиоца (што није предмет пажње дисциплинских органа, али доводи адвокате исплатиоце на границу кажњивости по кривичним прописима, што је непожељно и сталешки a priori неприхватљиво понашање);

–              прибављање предмета на недозвољен начин, путем посредника, агената и упућивањем клијената од стране лица запослених у полицији, тужилаштву, суду;

–              означавање штампаног материјала канцеларије на  претерано упадљив начин;

–              сензационалистики и самохвалисав начин представљања својих предмета у јавности;

–              примање за сараднике: судија, тужилаца и њихових заменика, функционера и иследника полиције или руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе;

–              прихватање у рад велики број случајева за који објективно адвокат није у стању да на професионалан и стручан начин пружа праву заштиту;

–              прихватање обавезе да адвокат за клијента плаћа таксе и судске трошкове уз гарантовање успеха у спору.

Након протека рока од 30 дана Дисциплински органи ће предузети енергично и доследно санкционисање уочених повреда дужности адвоката и адвокатских приправника.

ДИСЦИПЛИНСКИ ТУЖИЛАЦ

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

адвокат Биљана Кајганић

ПРЕПОРУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ ТУЖИОЦА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Штампа вести