(+381 11) 3239-805 | 3239-846

Адвокатска комора Београда

Fiat justicia
ИНФОРМАЦИЈА ОД 01.12.2020. ГОДИНЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ О РАДУ АК БЕОГРАДА

1.Информација о раду стручне службе АК Београда у условима погоршане епидемиолошке ситуације

Служба АКБ биће на располагању адвокатима сваког радног дана у периоду од 08,00 до 16,00 часова. Међутим, имајући у виду актуелну епидемиолошку ситуацију и велики број адвоката који уобичајено долази у просторије коморе на крају године ради измирења материјалних обавеза, продужења адвокатске легитимације или преузимања ваучера за децу – очекујемо да би могло доћи до ситуација у којима би и запослени у служби и адвокати који долазе у комору били изложени ризику по сопствено здравље. Како би овакве ситуације избегли, позивамо колеге да своје обавезе измирују уплатом на рачун и то: за чланарину и осигурање од професионалне одговорности – рачун 200-2359850101862-45, а за допринос Фонду солидарности – рачун 200-2911931301033-43. Све информације о стању обавеза могуће је добити од службе рачуноводства путем телефона 011/3237-082 или емаила akb.racunovodstvo@gmail.com. Истовремено, позивамо колеге да се за потребне информације обраћају служби коморе преко телефона 011/3239-805  и  011/3239-846 или емаила office@akb.org.rs као и да писане захтеве достављају путем поште или емаила, како би се избегло стварање гужве у просторијама АК Београда, обезбедило несметано функционисање службе и заштитило здравље и запослених и адвоката. Коначно, молимо све колеге да приликом овере легитимација користе могућност да један адвокат или приправник донесе и овери легитимације за читаву канцеларију, као и да након овере легитимација – на основу пуномоћја са адвокатским печатима својих колега преузме ваучере за децу и адвокатске роковнике за све колеге уз потписивање списка као пуномоћник. Места овере легитимације (2.спрат), преузимања роковника (међуспрат) и преузимања ваучера (7.спрат) су раздвојена да би се избегле гужве и стајање адвоката на ходнику, обзиром да из епидемиолошких разлога није могућ улазак у просторије коморе више од три особе истовремено.

2.Информација о преузимању поклон ваучера за децу адвоката поводом новогодишњих и божићних празника

Позивамо све колегинице и колеге који су родитељи деце старости до 10 година да се пријаве комори за доделу поклон ваучера деци адвоката. И ове године вредност ваучера је 5.000,00 динара а издавалац ваучера је Компанија «DEXI CO“. Пријава ће се вршити емаилом office@akb.org.rs а уз захтев је потребно доставити извод из матичне кљиге рођених за дете и доказ о плаћању чланарине, осигурања и фонда солидарности за 2020.годину. Поклон ваучери ће се преузимати у просторијама коморе у улици Дечанској бр.13 – почев од 14.12.2020.године.

3.Информација о преузимању „Адвокатских роковника АК Београда за 2021.годину“

За све адвокате Београда израђен је посебан „Адвокатски роковник за 2021 годину“ који на корицама има утиснут жиг „АДВОКАТСКА КОМОРА БЕОГРАДА“. Роковници су израђени у две варијанте: велики формат и џепни формат, а сваки адвокат Београда има право да приступи у просторије АК Београда и преузме један роковник по сопственом избору – без икакве накнаде, под условом да је измирио материјалне обавезе према комори. Верујемо да и овај симболичан гест доприноси повезивању адвоката Београда и јачању осећаја припадности професионалној асоцијацији која штити заједничке интересе и води рачуна о потребама свих њених чланова.

4.Информација о поновном успостављању „Званичног информативног канала АК Београда“

У циљу унапређења информисаности адвоката поново ће бити успостављен „Званични информативни канал АК Београда“ у форми вајбер заједнице у коју се могу укључити сви адвокати. Очекујемо да ће на овај начин адвокати бити правовремено, потпуно и тачно обавештени о свим догађајима од значаја за положај адвоката и заштиту интереса професије. Идеја је да комуникација буде брза и једносмерна – од коморе ка адвокатима, како се никоме не би наметала међусобна комуникација коју можда не жели да прати, већ је сваком адвокату препуштено да поводом достављених информација заузме став и одлучи на који начин ће га изразити. Позивамо све колеге да буду на извору информација и да прихвате позив да се укључе у ову вибер заједницу.

5.Информација о могућности лечења свих адвоката, приправника и чланова њихових породица у Општој болници „АУРОРА“ у Београду, ул.Вишеградска 26  –  под повлашћеним условима уз уштеду од 80%

На основу уговора са болницом АУРОРА омогућено је свим адвокатима и приправницима у Београду, као и члановима њихових породица (супружници, малолетна и пунолетна деца, родитељи) да остваре 80% попуста на све лекарске прегледе из табеле и 25% попуста на све хируршке интервенције, болничко лечење и друге лекарске прегледе који нису наведени у табели, при чему је право на попуст може да се оствари неограничени број пута у току једне године а систематски преглед није предуслов за обављање специјалистичких прегледа.

6.Информација о активностима АК Београда у циљу куповине новог пословног простора адвокатске коморе

                      АК Београда тренутно користи три стана која се налазе на три спрата: стан бр.1 (50м2), стан бр.2 (150м2) и стан бр.7 (80м2) док свечану салу (100м2) користи заједно са АК Србије. Међутим, стан 1, стан 2 и свечана сала су власништво АК Србије, док су само стан 3 (70м2) и стан 7 (80м2) власништво АК Београда – што је укупно 150м2 у ул.Дечанској у Београду. Сви станови налазе се у стамбеној згради у којој живе други станари, лифт често не ради, а ходник је прљав и мрачан. Једном речју, ова зграда и пословни простор нису одговарајући за седиште коморе.

                      Нз финансијских извештаја произилази да ће у периоду 2017-2020.године, поред свих трошкова – новчана средства АК Београда бити увећана за око 1.000.000,00 еура, а АК Београда је власник само два стана укупне површине 150м2 тј укупне вредности 300.000 еура. Број адвоката се у последњих 10 година удвостручио, а АК Београда користи исте просторије, тако да је асоцијација од 5.000 адвоката власник само 150м2 пословног простора.

                      Поставља се питање како домаћински пословати са средствима коморе. Ако било ко каже поделите новац адвокатима којима је тај новац потребан, унапред му одговарамо да то већ чинимо. У протекле 3 године исплаћено је на име помоћи адвокатима укупно 500.000 еура што је 200 пута више од износа исплаћеног на име помоћи у трогодишњем периоду пре тога. Ако ставимо новац на штедњу – камата је била 3,10% а данас је само 1,50% што на 500.000 еура износи 7.500 еура годишње.Неко ће рећи одлично али када од камате одузмете инфлацију закључујете да се штедњом губи вредност новца. Једино сигурно решење је улагање у непокретност чија цена неће опадати већ само расти у годинама које долазе, при чему ће пораст цене непокретности бити већи од разлике између камате и инфлације. У какву непокретност уложити новац? У ону која ће бити функционална и од користи свим адвокатима Београда тако што ће им обезбедити боље услова када долазе у комору и ефикасније сервисирање њихових потреба – да не морају да се пењу степеницама на шести или седми спрат јер лифт није у функцији, да не морају да чекају на полагање заклетве у ходнику зграде, већ да просторије коморе доликују адвокатури као професији.

                      АК Београда је у протеклом периоду покушала да купи пословни простор у два наврата и то први пут самостално на усменом јавном надметању у стечајном поступку – пословни простор површине од 750м2 на адреси Макензијева 53, а други пут заједно са АК Србије на усменом јавном надметању у извршном поступку – пословни простор површине од 1200м2 на адреси Драгослава Јовановића бр.5. Међутим, оба пута су се појавили учесници на јавном надметању који су били спремни да плате веће цене – која су изнад оквира процењене тржишне вредности непокретности, у којим се АК Београда мора кретати при куповини. Међутим, овим покушајима отклонили смо сваку дилему да ли смо могли купити предметне непокретности, након чега настављамо даље да трагамо за пословним простором одговарајуће локације и величине јер смо чврсто решени да ову идеју реализујемо у наредном периоду.

                      Код улагања у непокретност не треба претеривати и не треба на пословни простор потрошити имовину коморе јер се у овој земљи не зна шта доноси сутрашњи дан. Треба наћи праву меру ствари. Једном речју, идеја је да се обезбеде услови да служба боље функционише, да адвокати лакше сервисирају своје потребе и да имовина коморе буде сачувана трајно – без ризика да се њена вредност протеком временом умањује. Управни одбор сматра да би у наредном периоду куповином пословног простора било решено питање функционалног седишта коморе и уједно сачувана вредност имовине АК Београда, због чега позивамо све адвокате Београда да уколико сазнају за неку непокретност одговарајуће величине која се продаје у централним градским општинама контактирају УО АК Београда са ближим детаљима. Ако смо на основу домаћинског пословања, уз све активности које су предузимане и трошкове који су исплаћени –  за само четири године управљања (2017-2020) дуплирали новчана средства коморе и ако будемо успели да од новостворене вредности купимо нови пословни простор за АК Београда којим се знатно унапређује рад коморе онда је то још један конкретан резултат за адвокатуру Београда.

7.Информација о решењу Врховног касационог суда Рев.5601/19 од 24.09.2020.године

Решењем Врховног касационог суда Рев.5601/19 од 24.09.2020. одбачене су као недозвољене и одбијене као неосноване све ревизије које су изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду Гж.10189/18 од 23.05.2019.године којом је у целости потврђена пресуда Вишег суда у Београду П1.115/17 од 13.06.2018.године Првостепеном пресудом одбијени су као неосновани сви тужбени захтеви за поништај избора у АК Београда одржаних 13.05.2017.године, на којима је за председника АКБ изабран Југослав Тинтор. Тиме је коначно, након три године суђења и ревизијском одлуком Врховног суда стављена тачка на питање легалитета руководства АК Београда

У одлуци Апелационог суда наводи се да је у условима непостојања легитимног Управног одбора једино Скупштина као највиши орган коморе, на основу чл.14.Статута могла преузети овлашћења Управног добора, да је Скупштина све одлуке донела у складу са чл.33-48 Статута којим је уређен избор органа управљања АК Београда, тако што је на своје две седнице одржане 08.04.2017.године и 23.04.2017.године у складу са одредбама чл.14, 17 и 18.Статута донела одлуку да се изборна Скупштина закаже за 13.05.2017.године и да се спроведе изборни поступак за органе управљања АКБ, као и да је правилно поступио првостепени суд када је одбио све тужбене захтеве за поништај изборних радњи предузетих у вези избора одржаних 13.05.2017, нашавши да су „изабрани легитимни органи управљања АК Београда у складу са чл.14,16,18,22,23,33,40 и 41.Статута АКБ и чл.63.Закона о адвокатури“

У одлуци Апелационог суда наводи се и да је Управни одбор АКБ донео одлуку да се изборна скупштина заказује за 10.06.2017.године без потребног кворума за расправљање и одлучивање и да су у раду Управног одбора на седници одржаној 20.03.2017.године учествовали и чланови УО којима су мандати поништени правоснажном пресудом Вишег суда у Београду П.21323/10, као и тадашњи председник АКБ сада пок.адвокат Слободан Шошкић коме је мандат поништен правоснажном пресудом Вишег суда у Београду П.21058/10. Апелациони суд закључује да се неосновано оспорава заступање од стране Тинтор Југослава одн. његов избор за председника АК Београда обзиром да су на изборној скупштини 13.05.2017. у складу са Статутом АКБ изабрани легитимни органи управљања.

8.Информација о одлуци Уставног суда Србије Уо.104/2015 од 15.10.2020.године

Уставни суд донео је одлуку Уо.104/2015 од 15.10.2020.године којом је одбацио све иницијативе за покретање поступка оцене уставности и законитости одредби чл.1, чл.2. и чл.14. Одлуке о трошковима уписа и накнадама приликом уписа у именике адвоката, адв.приправника, заједничких адвокатских канцеларија и адвокатских ортачких друштава број 476-4/2014 од 22.06.2014.године. У протеклом периоду били смо сведоци залагања једног броја адвоката да ова одлука буде оспорена, како би креирали правни основ за покретање судских поступака за накнаду штету против професионалне асоцијације којој сви припадамо. Не упуштајући се у оцену моралне димензије таквих поступака са жаљењем констатујемо да су неке колеге из личних лукративних интереса апстраховали могуће штетне последице које оваквим својим поступцима наносе читавој адвокатури.

Одлуком Уставног суда стављена је тачка на оспоравање одлуке којом је прописана висина накнаде за упис у именик адвоката а која успоставља јасно разликовање између кандидата који су стицали професионално искуство у адвокатури и ван адвокатуре. Једном речју, одбрањено је правило да само адвокатски приправници могу поднети молбу за умањење накнаде за упис у именик адвоката и платити уписнину 500 еура. АК Београда сматра да је ово још једна победа адвокатуре у доследном залагању за циљеве прописане Статутом, међу којима је и принцип обнављања адвокатуре из реда сопственог приправништва како би се очувала виталност професије.

9.Информација о покретању поступака за брисање свих адвоката који нису плаћали обавезе према комори

Одредбама чл.83.ст.1.тач.8.Закона о адвокатури и чл.244.ст.1.тач.8.Статута АКС прописано је: „Адвокату престаје право на бављење адвокатуром у случају да се не бави адвокатуром непрекидно дуже од 6 месеци“, а одредбама чл.83.ст.2.Закона о адвокатури и чл.244.ст.2.Статута АКС прописано је: „Сматраће се да се адвокат не бави адвокатуром непрекидно дуже од 6 месеци ако у том року не извршава материјалне обавезе према адвокатској комори.“ Одредбе чл.244.ст.3-6 и чл.245.ст.2-4.Статута АКС уређују поступак доношења одлуке у испуњености услова за брисање из именика адвоката и доношења решења о брисању из именика адвоката. Одредбом чл.36.2.2.Кодекса прописано је да„у односу према адвокатској комори адвокат треба да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне и друге обавезе“.

Управни одбор АКБ је покренуо поступак за утврђивање испуњености услова за брисање свих адвоката Београда који не испуњавају своје материјалне обавезе према Комори. Оваква одлука је донета како адвокати Београда који своје обавезе према комори уредно испуњавају не би били у неравноправном положају са адвокатима који ове своје обавезе не испуњавају, а остварују иста права као чланови АК Београда.

10.Информација о одлагању седнице Скупштине АК Београда и Трећег адвокатског саветовања на Златибору

Имајући у виду актуелну епидемиолошку ситуацију као и чињенице да је позив за скупштину био упућен на адресе 5.000 адвоката Београда, да није било могуће предвидети колики број адвоката ће се одазвати позиву, да би у случају доласка адвоката у броју који превазилази дозвољен број у складу са мерама здравствене заштите једном броју адвоката морао бити онемогућен приступ у салу, што би резултирало или одлагањем скупштине или кршењем права која сваком члану АК Београда припадају – да присуствује скупштини, учествује у раду и гласа, да онемогућавање остваривање права чланова АК Београда не може бити правдано епидемиолошком ситуацијом, да би организовање скупштине на начин противан прописаним мерама здравствене заштите подразумевало и преузмање ризика за последице до којих може доћи у случају евентуалног погоршања здравственог стања било којег присутног адвоката, Управни одбор АКБ је донео одлуку да се одложи редовна седница Скупштине која је била заказана за 12.09.2020.године и Треће адвокатско саветовање на Златибору које је било заказано за 23.10.2020.године, док се не буду стекли епидемиолошки услови за одржавање овако масовних скупова.

11.Информација о одржаном састанку са Министарком правде и договореној сарадњи у наредном периоду

Дана 23.11.2020.године одржан је састанак са Министарком правде на којем су предате све иницијативе које је АК Београда до сада поднела Министарству правде, као и иницијативе поднете другим министарствима. На састанку је договорен наставак сарадње поводом свих питања од значаја за положај адвокатске професије и успостављена комуникација у циљу будуће имплементације свих иницијатива које је покренула АК Београда а које су на састанку кратко образложене и предате у писменом облику. Реч је о следећим иницијативама.

11.1.Иницијатива АК Београда за тонско снимање свих суђења у кривичном и парничном поступку

АК Београда је предложила увођење тонског снимања свих суђења, јер у судницама у Србији највећи проблем представља начин вођења записника о току судског поступка. Закон прописује да се у записник уноси само битна садржина исказа у облику приповедања, што подразумева право суда да препричава исказе странака и сведока у записнику на начин како их је суд разумео. Ово право се у пракси врло често злоупотребљава тако што се приликом парафразирања исказа губе врло важни детаљи. У таквим ситуацијама отпочиње расправа између суда, странака и сведока поводом тога да ли је сведок нешто рекао или није и шта је тачно рекао, која одузима много више времена него да је сведок непосредно изрекао свој одговор у записник.

Примедбе станака на начин вођења поступка се најчешће односе на нетачно уношење речи у записник, при чему накнадно уношење примедби додатно продужава трајање суђења. Правило у кривичном поступку да се питања уносе у записник само кад је неопходно да би се разумео одговор на постављено питање обесмишљава унакрсно испитивање чију суштину је могуће разумети само на основу садржине питања која произилазе једна из других. Када би се израчунало колико времена ефективно траје изношење исказа а колико времена ефективно траје уношење исказа у записник, утврдило би се да знатно више траје уношење у записник. Када овај проблем сагледамо у светлу ограниченог броја судница и ограниченог броја судија, закључујемо да се исувише времена у судницама беспотребно губи и неделотворно троши. Решење овог проблема требало би да иде у правцу боље алокације расположивих ресурса која подразумева скраћење времена коришћења судница у сваком предмету тако што би се ток суђења снимао, а тонски запис транскрибовао након суђења – изван суднице.

На овај начин се смањује број сати коришћења суднице по предмету и количина рада сваког судија по предмету а повећава рад на транскрибовању аудио записа који могу обављати и техничка лица суда, чији рад није толико скуп као судијски. Скраћењем дужине трајања суђења аутоматски би се умањили и трошкови осталих процесних учесника јер би краће време проводили у судници, што би повећало продуктивност јавних тужилаца који би добијено време могли делотворније искористити у раду на другим предметима. Највећи проблем тонског снимања јесте транскрибовање.Међутим, доказ о току поступка јесте тонски снимак који се може брзо и лако цео копирати, а учесници могу транскрибовати онај део који им је од значаја за коришћење у поступку и пресуђење.

Обавезно снимање свих суђења успоставило би ред у судници, обезбедило пристојност у понашању суда и странака и омогућило санкционисање сваке злоупотребе процесних права. Странке на разне начине опструишу ток поступак али и суд често доприноси ексцесним ситуацијама својим незаконитим или бахатим поступањем. Овакве поступке није могуће санкционисати јер суд никад неће унети у записник нешто што компримитује судско поступање, а захтев за изузеће судије се у пракси усваја можда у 1% иницираних случајева. Због тога би тонско снимање суђења допринело да у поступцима буде уведен ред, јер се може очекивати да би се и странке и суд уздржавали од ексцесних поступака када би знали да се цео ток поступка тонски бележи и да тај снимак може послужити као доказ у поступку пред надлежним дисциплинским органима или у поступку за изузеће судије.

Сматрамо да би увођење микрофона и ЦД-резача у свакој судници уз могућност копирања ЦД-а као доказа о току суђења представљало ефикасан контролни механизам који би знатно унапредио ред у судници и пристојност у опхођењу процесних учесника и уједно дестимулисао сваку злоупотребу процесних права. На овај начин би се оствариле вишеструке уштеде и обезбедиле претпоставке за делотворно правосуђе тако што би са истим бројем судија и судница било могуће унапредити и ефикасност и квалитет правде

11.2.Иницијатива АК Београда за измену Судског пословника у делу који се односи на поступање адвоката

Имајући у виду да се Судским пословником на јединствен начин уређује читав низ питања од значаја за рад суда и поступање адвоката, сматрамо да би се изменама и допунама Судског пословника могле успоставити обавезе у начину поступања које би сви председници судова били дужни да поштују. Када је реч о пословнима судске управе, уверени смо да начин поступања треба уредити јасним и прецизним нормама које не остављају простор за разна тумачења, као и да интервенцијом Врховног касационог суда и Републичког јавног тужилаштва ове норме треба имплементирати у пракси уз помоћ председника судова и јавних тужилаца којима не треба остављати овлашћења да тумаче правила по правилу у корист „колектива“ а на штету адвоката и грађана

Уверени смо да је могуће унапредити надзор над применом Судског пословника тако што би након прописивања јасних правила – адвокатске коморе делотворно контролисале поштовање тих правила у поступању према адвокатима и поводом уочених неправилности подносиле притужбе Министарству правде уз захтев да се поводом непоштовања Судског пословника иницира надзор након чега би кроз спроведени поступак надзора биле отклоњене уочене неправилности. На овај начин би смо у заједничком интересу – кроз прецизирање норми Судског пословника и ефективан поступак надзора – успоставили систем који унапређује функционисање судске управе и отклања узроке волунтаризма и злоупотреба у поступању појединаца до којих долази свакодневно

Овим путем указујемо на кључне одредбе Судског пословника које су од значаја за рад са адвокатима:

1.Одредбом чл.94.Судског пословника прописано је да се странке, њихови пуномоћници и друга лица која долазе у суд ради тражења обавештења, разгледања и преписивања списа – примају у време одређено за то годишњим распоредом послова, као и да се време одређено за примање странака објављује на видном месту на улазу у судску зграду и на други погодан начин.

Ову одредбу треба изменити тако да ове радње адвокати и адвокатки приправници могу предузимати у сваком тренутку током радног времена суда, независно од годишњег распореда послова.

2.Одредбом чл.95.Судског пословника прописано је да странке и друга лица прима председник, секретар суда, као и судско особље одређено распоредом послова за пријем странака, током радног времена, као и да председник може одредити краће време за обављање појединих радњи (увид у списе)

Ову одредбу треба изменити тако да адвокати могу тражити пријем код поступајућих судија и судијских помоћника у сваком тренутку током радног времена уз ускраћивање права председнику суда да одређује краће време за обављање појединих радњи, јер се ова могућност у пракси врло често злоупотребљава.

3.Одредбом чл.97.Судског пословника прописано је да се странке, пуномоћници и друга овлашћена лица обавештавају о стању предмета у писарници на основу података из уписника и списа, као и да се обавештења ограничавају на нужне податке о стадијуму у коме се предмет налази.

Ову одредбу треба изменити тако да адвокати могу извршити увид у списе предмета уколико имају важеће пуномоћје у предмету, без давања посебног одобрења за увид од стране поступајућег органа поступка. Ову измену морале би пратити и измене процесних закона чл.250.ЗКП и чл.149.ЗПП.

4.Одредбом чл.98.Судског пословника прописано је да се захтев за прегледање, фотокопирање и преписивање списа подноси на обрасцима прописаним пословником (обрасци 134,135,136). Обавештење о месту и времену разгледања списа биће достављено одн. саопштено странци најкасније у року од 24 сата од пријема захтева, на погодан начин, након што о захтеву за прегледање, фотокипирање и преписивање списа одлучи у складу са законом орган поступка.

Ову одредбу треба изменити тако да разгледање и преписивање списа одобрава службеник у писарници јер је управо овом одредбом Судског пословника закомпликован и формализован поступак увида у списе и поступак фотокопирања списа. Измену ове одредбе треба да прати и одговарајуће измене процесних закона тако да одобрење органа поступка није потребна за разгледање и преписивање списа. Коначно, ваљало би размотрити могућност да фотокопирање могу одобрити судијски помоћници или шеф писарнице, како не би морали увек чекати поступајућег судију – јер је овде реч о техничкој ствари.

5.У погледу разматрања и фотокопирања списа, поред измене Судског пословника, неопходна је и измена ЗКП (чл.250) и ЗПП (чл.149) у којим би се морало јасно и недвосмислено нормирати право на увид у списе – само на основу пуномоћја у списима и без потребе давања посебног одобрења од стране поступајућег органа поступка. Примера ради и ЗУП-у је право на увид и копирање списа уређено тако да Вам то може омогућити радник писарнице надлежног органа када утврди да имате оправдан интерес, без посебног одобрења које даје руководилац органа, у ком случају се избегавају непотребне процедуре.

6.У погледу могућности контактирања поступајућег судије или заменика тужиоца – сматрамо да је неопходно да се у том правцу допуни Судски пословник као општи акт одн. да се донесе Упутство РЈТ као обавезујућа инструкција – који једино могу да успоставе обавезу свих судија и заменика тужилаца да су у свако доба током радног времена дужни да приме адвоката који има разлог да их контактира.

11.3.Иницијатива АК Београда да у кривичном поступку странке у судницу улазе истовремено

Одредбом чл.369.ст.2.ЗКП прописано је да су приликом уласка и изласка судије сви присутни у судсници дужни да устану. Ова одредба поштује се само на главним претресима који се одржавају у Посебном одељењу Вишег суда у Београду. У свим другим судовима у Србији и даље је присутна пракса према којој јавни тужиоци улазе у судницу пре адвоката и дочекују у судници браниоца и окривљеног коме се суди. Овакво поступање нема упориште у одредбама ЗКП-а и датира из времена социјализма када су у условима инквизиционог кривичног поступка на главном претресу суд и тужилаштво били „једно“. Опште је уверење да се на овај начин ствара лоша слика процесне симбиозе суда и тужилаштва која не би требало да постоји у условима адверсијалног поступка.

Суд и тужилаштво се по правилу налазе у истој згради тако да заменик јавног тужиоца и поступајући судија могу разговарати о појединостима у предмету (непосредно или телефоном) код год хоће, што они у пракси и чине тако што суд сугерише тужиоцу шта би требало да измени у оптужници како би била донета осуђујућа одлука. Међутим, није добро да то чине у време које непосредно претходи главном претресу јер шаљу „лошу слику“ повезаности једне странке у поступку и суда који би требао да буде независтан и непристрасан арбитар. Ова слика из перспективе грађанина – окривљеног изгледа као да га „кадија тужи и кадија суди“. Због тога је неопходно прописати да у кривичном поступку «странке у судницу улазе истовремено» што би био суштински искорак у интересу грађана који очекују да им суди независтан и непристрасан суд.

11.4.Иницијатива АК Београда да се омогући предаја писане одбране у притвору без посебног одобрења суда

Адвокатска комора Београда је поднела иницијативу за измене интерне процедуре Управе за извршење кривичних санкцијау делу које уређују начин комуникације браниоца и притвореника тако што би се омогућило адвокату – браниоцу да притворенику окривљеном може предати писмену одбрану без посебног одобрења суда јер се ради о неопходној претпоставки за остварења права окривљеног на несметану комуникацију са браниоцем и с тим у вези о предуслову за припрему и изношење делотворне одбране.

Уколико суд приликом одобравања достављања писане одбране окривљеном у притвору прочита писану одбрану (а увек је чита) суд се са одбраном упознаје пре него што је окривљени изнесе. У таквој ситуацији, окривљени је стављен у позицији да одбрану износи пред судом који је са том његовом одбраном већ упознат, тако да се може очекивати да ће суд имати предубеђење у погледу веродостојности саме одбране и сматрати да је окривљени практично „научен да лаже“ и неће му поклонити веру код оцене доказа. Напред описана ситуација битно хендикепира одбрану и доводи браниоца у позицију да диктира одбрану притворенику који је записује током саме посете, што је у случају обимних и сложених предмета буквално „немогућа мисија“. На овај начин се без потребе ствара гужва у притворским посетама и троши огромно време и енергија на непотребне ствари, тако да су адвокати доведени у ситуацију да крше притворска правила „у интересу одбране“. Уколико неко као бранилац жели да квалитетно припреми окривљеног у притвору за изношење одбране у неком сложеном предмету, „прунуђен“ је да ризикује и да „кријумчари“ писану одбрану противно интерним правилима.

У циљу превазилажења овог проблема, потребно је прописати правило да адвокати пријављују чувару да желе да предају притворенику писану одбрану, након чега је непосредно предају без достављања суду. За одбрану не може наступити никаква штета ако писану одбрану прочита чувар, окривљени не би морао читати писану одбрану у просторији за посете већ у ћелији, док бранилац не би имао потребе да бројним одласцима у притвор прави непотребну гужву приликом притворских посета које би у оваквим условима знатно краће трајале.

11.5.Иницијатива АК Београда за измену изгледа и начина овере адвокатске легитимације 

                Управни одбор АК Београда је донео одлуку да покрене иницијативу за измену адвокатских легитимација тако што ће се постојеће адвокатске легитимације заменити пластичним адвокатским легитимацијама, које су не само практичније за употребу већ пружају значајно веће функционалне могућности. С тим у вези, предложили смо доношења одлука о изради пластичних легитимација у једнообразној форми за све адвокате у Србији на којима би поред слике од података било уписано име и презиме адвоката, матични број и број адвокатске легитимације, при чему би легитимације адвоката садржале и амблем адвокатске коморе у саставу АК Србије којој адвокат припада.

                Посебно наглашавамо да је поред напред наведених детаља од посебног значаја да пластичне адвокатске легитимације садрже тзв. бесконтактни чип који ће бити прилагођен потребама адвоката и то:

  • да може да се очита стање дуговања тј. да ли је адвокат платио материјалне обавезе према комори (што би олакшало адвокатима – да не морају да долазе у комору ради овере легитимација, већ на основу уплате преко рачуна систем региструје у чипу да је материјална обавеза плаћена)
  • да може да садржи сертификовани електронски потпис адвоката
  • да на основу електронског потписа адвокату буде омогућен приступ подацима у судској либри
  • да на основу пластичне картице у перспективи буде могућ улазак на службени или посебни улаз у суду који садржи апарат за очитавање картица овлашћеног приступа

У циљу реализације наведене иницијативе затражено је успостављање сталне комуникације са ИТ сектором Министарства правде како би смо утврдили који оперативни систем подржава судску либру, јер би оперативни систем који подржава чип у адвокатској легитимацији требао бити компатибилан са системом судске либре – када се стекну сви услови за њихово међусобно повезивање.

11.7.Иницијатива АК Београда у Министарству финансија поводом измене Уредбе о паушалном опорезивању

АК Београда се обратила Министарству финансија поводом озбиљног проблема у примени програмске апликације за утврђивања висине основице паушалног опорезивања у складу са донетом Уредбом о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање (Сл.Гласник РС бр.94/19). Наиме, чланови АК Београда који су у 2020.години одлучили да промене седиште адвокатске канцеларије на територији Града Београда суочили су се са повећањем пореске обавезе након промене седишта. Промена седишта са општине Стари град на општину Врачар не сме да се одрази на висину пореске обавезе, јер је циљ Уредбе да уједначи висину пореских обавеза на територији Београда. Међутим, код израде програмске апликације овакве ситуације очигледно нису узете у обзир, тако да програмери нису обезбедили примену механизма максималног годишњег увећања од 10% на ове случајеве, што је имало за последицу неосновано увећање пореских обавеза овој групи адвоката. Због тога је АК Београда сугерисала адвокатима да не мењају седишта док се овај проблем не разреши.

Иницијатива АК Београда је да се у чл.6.Уредбе о паушалном опорезивању измени ст. 2. тако да гласи: „Изузетно од ст.1. овог члана, повећање обавезе веће од 10% ће се применити у случају када је резултат промене шифре делатности, општине и/или места на којем је обвезник регистрован, при чему се у Граду Београду све општине наведене у чл.4.ст.3.Уредбе сматрају јединственом целином тако да се не сматра променом општине у смислу ове Уредбе – промена седишта на територијама општина Вождовац, Врачар, Звездара, Палилула, Раковица, Савски Венац, Стари Град, Нови Београд, Земун и Чукарица“

Министарство финансија нам је упутило допис 413-00-10/2020-04 од 24.08.2020. године, у којем наводе да „сматрају оправданим предлог АК Београда за измену Уредбе који се односи на промену седишта канцеларије у Граду Београду у смислу да градске општине Града Београда представљају јединствену целину тј да се не сматра променом општине у смислу Уредбе промена седишта на територији градских општина.“ Очекујемо да ће се Уредба изменити на начин предложен у иницијативи до краја 2020.године.

11.8.Иницијатива АК Београда у Министарству грађевине поводом измене Закона о поступку уписа у катастар

АК Београда се обратила Министарству грађевинарства са предлогом за измену чл.53.Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова (Службени главник РС бр.41/2018, 95/2018, 31/2019 и 15/2020) тако да изводе из катастра непокретности у писаном облику поред јавних бележника и геодетских организација могу издавати и адвокати као професионални корисници. Сматрамо да су јавни бележници и геодетске организације неоправдано стављени у привилегован положај када је реч о издавању листова непокретности.У условима дигитализованих података и актуелног информационог система катастра којем приступају сви професионални корисници, издавање извода из катастра не подразумева никакву посебну форму, а печат на папирном документу не даје му никакву додатну веродостојност. Због тога сматрамо да ексклузивитет јавних бележника и геодетских организација нема никакво оправдање код издавања извода из катастра непокретности и да не доприноси сигурности правног промета.

Поставља се питање из којих разлога се грађанима ускраћује могућност да им извод из листа непокретности могу издавати адвокати који као професионални корисници имају права да приступе катастарском информационом систему. На овај начин би грађани много лакше и брже прибављали изводе из листова непокретности не само код 300 јавних бележника, већ и код 11.000 адвоката, што би систем значајно растеретило притиска и скратило процедуру која се огледа у одласку код јавног бележника, чекању у реду, уплати износа таксе и изради писаног документа. Једном речју, грађанима се штеди време и омогућава да изводе прибаве на више могућих адреса. Циљ дигитализације треба да буде поједностављивање процедура и омогућавање грађанима да што једноставније, брже и јефтиније остваре своја права. Због тога су тражене измене одредбе којом је успостављен монопол у корист јавних бележника и геодетских организација, на штету грађана Србије.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нам је упутило допис 11-00-00447/2020-01 од 19.10.2020.године, у којем наводе да је за приступ изменама Закона неопходна и иницијатива Министарства правде у ком случају нема никаквих препрека да се прошири круг лица који издају изводе из катастра што би било у најбољем интересу грађана“ због чега смо доставили ово обавештење Министарству правде како би предузело даље кораке. Очекујемо да ће се Закон изменити на предложени начин у првом кварталу 2021.године.

12.Активност АК Београда поводом  измена Закона о извршењу и обезбеђењу

Поводом Закона о извршењу и обезбеђењу, испољено је незадовољство због одредбе чл.48.ст.6.ЗИО која прописује да адвокат мора имати пуномоћје које је оверено код нотара да би наплатио трошкове парничног и извршног поступка, што је супротно ЗПП-у. Због тога су предузете активности како би ова законска одредба била усаглашена са ЗПП-ом, тако што су на ову тему одржани састанци у Министарству правде и Народној скупштини Након тога, Народна скупштина је на предлог Министарства правде усвојила Аутентично тумачење одредбе чл.48.ст.6.Закона о извршењу и обезбеђењу који је инициран од стране адвокатске коморе и искомунициран са Министарством правде и Народном скупштином, који гласи „Одредбу чл.48.ст.6.ЗИО треба разумети тако да адвокату није потребно оверено пуномоћје да би примио судске трошкове и трошкове извршења на свој рачун, осим ако закон којим се уређује судски поступак у коме је настала извршна исправа захтева оверу пуномоћја“. Тиме је стављена тачка на тумачење чл.48.ст.6.Закона о извршењу и обезбеђењу да је за наплату судских трошкова од стране адвоката потребно пуномоћје оверено од стране нотара и решена најважнија примедба на измене ЗИО.

13.Активност АК Београда поводом спорних одлука суда о исплати службених одбрана

Тужилаштва су почела да доносе одлуке којима одбијају захтеве за накаду службених одбрана јер одредба чл.261.ст.4.ЗКП прописује да се само нужни издаци браниоца исплаћају из буџетских средстава унапред, па одбијају захтеве полазећи од тога да је нужни издатак само накнада трошкова али не и награда адвоката. Истовремено, судови су почели да доносе одлуке којим обавезују окривљене да браниоцима по службеној дужности надокнаде награду из личних средстава након правоснажности пресуде, полазећи од тога да се трошкови службених одбрана уопште не требају исплаћивати из буџетских средстава па регресирати од окривљеног кроз наплату трошкова поступка, већ да адвокати требају принудно да наплаћују трошкове службене одбране од клијената које су заступали. Оваквим ставом урушава се читав систем одбрана по службеној дужности, јер адвокатима не пада на памет да бране за награду коју ће у будућности можда успети да наплати од клијента, а можда и неће.

АК Београда је обавила састанке у Основном суду и тужилаштву у Младеновцу, као и у Министарству правде и Врховном касационом суду, којом приликом се сазнало да се овакво поступање заснива на ставу Врховног касационог суда који је заузет поводом једног захтева за заштиту законитости. На састанцима је изнета одговарајућа аргументација и захтевано да Министарство правде измени Правилник о накнади трошкова у судским поступцима, као и да став поводом овог питања заузме седница кривичног одељења Врховног касационог суда. Министарство правде је донело Правилник о допуни правилника о накнади трошкова у судским поступцима бр.110-00-9/2020-05 од 06.02.2020.год којим се прецизира да се браниоцу по службеној дужности награда исплаћује из средстава органа поступка, који их наплаћује касније од лица које је дужно да их накнади у складу са одлуком о трошковима кривичног поступка. Поред тога ово питање је расправљено и на седници кривичног одељења Врховног суда, чиме је стављена тачка на ову проблематичну праксу која је наносила штету професији.

14.Активности АК Београда у циљу унапређења рада судова и тужилаштава на територији Града Београда

АК Београда је упутило дописе Вишем суду у Београду, Вишем јавном тужилаштву у Београду и основним судовима и јавним тужилаштвима којим је тражено да се измени режим рада на следећи начин:

1.да се омогући остваривање права на увид у списе без претходног заказивања, као и да увид у списе одобрава референт писарнице на основу увида у пуномоћје које се налази у списима предмета. Како је увид у списе неопходна претпоставка за копирање које потом одобрава поступајући судија – треба избећи ситуације да се најпре заказује увид а затим заказује копирање јер се предмет без потребе „шета“ два пута на одобрење.  Увид у списе је одувек био могућ на основу пуномоћја, а само се за копирање у кривичним предметима спис износио поступајућем судији, док је у парничним предметима копирање списа могао одобрити и шеф писарнице.

2.да се омогући коришћење свих расположивих места у просторији намењеној за увид у списе, као и да се трајање увида временски не ограничава. Сматрам да адвокати који врше увид треба сами да одлуче да ли се осећају угроженим ако седе у просторији са десет других колега, а не да се број места за увид смањује одлуком судске управе – што посредно онемогућава адвокате да благовремено остварују своје право на увид, од којег зависи низ других радњи које адвокат предузима у оквиру свог заступања.

3.да се омогући уобичајен рад шалтера за информације и шалтера за предају поднесака, као и уобичајен рад судских писарница – без икаквих ограничења. Ограничењем рада има за последицу беспотребну гужву која се ствара током времена у којем шалтер ради и предугачке периоде у којим шалтери не раде, током којих радници буквално седе са друге стране шалтера, али нису овлашћени ни да дају информацију ни да примају поднеске.

4. да је одредбом чл.86.ст.7.Судског пословника прописано да ће се у свим судовима са већим обимом посла одредити просторија за адвокате, као и да се за ову просторију у Палати Правде одреди застакљена просторију на другом спрату, која по својој величини и положају испуњава услове за ову намену.

5. да се одреди један „шалтер за адвокате“ на којем би приоритет имали адвокати.

  ПРЕДСЕДНИК

 АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

 Југослав Тинтор, адвокaт

ИНФОРМАЦИЈА ОД 01.12.2020 ГОДИНЕ

Штампа вести