(+381 11) 3239-805 | 3239-846

Advokatska komora Beograda

Fiat justicia
STAV AK BEOGRADA POVODOM NAJAVLJENIH USTAVNIH PROMENA

Cilj izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe jeste uspostavljanje sistema u kojem će sve sudije i javne tužioce birati i razrešavati jedno telo od deset ljudi. Imajući u vidu činjenice da u Srbiji ne postoje jasni i uporedivi kriterijumi za izbor i karijerno napredovanje nosilaca pravosudnih funkcija i da se u okviru ovih tela odlučuje u postupku koji nije transparentan ne trebamo biti vidoviti da bi predvideli veliku moć ovih deset ljudi, od kojih će u pravosuđu sve počinjati i sa kojima će se u pravosuđu sve završavati. Suština sukoba oko izmena ustava svela se na pitanje ko će ostvariti presudan uticaj na sastav ovih tela, a samim tim i na odluke koje ova tela budu donosila u budućem periodu.

Advokatura je kao samostalna i nezavisna profesija jedina u poziciji da argumente obe «sukobljene strane» sagleda iz perspektive ostvarivanja prava i sloboda građana. Iz te perspektive nameće se zaključak da ne treba prihvatiti «sistem deset svemogućih ljudi» jer je za pravnu sigurnost građana pogubno da deset ljudi u okviru pravosuđa imaju toliku moć. Kako je u prirodi čovekovoj da moć zloupotrebljava za ostvarenje privatnih interesa, realno je očekivati da bi se njihov uticaj reflektovao i na ishode sudskih postupaka koji će opet zavisiti od privatnih kontakata sa onima koji sude, koji tuže ili koji zastupaju.

Advokatura nema obavezu da prilikom zauzimanju svojih stavova polazi od stavova Venecijanske komisije koji treba da predstavljaju samo putokaz za defisanja normativnih rešenja. Nažalost, ove preporuke su shvaćene kao obaveza tako da smo dovedeni u situaciju da preslikavamo tuđe stavove umesto da zauzmemo svoje. Polazeći od Platforme Upravnog odbora AK Srbije povodom započetog procesa izmena Ustava RS od 30.10.2017. AK Beograda je definisala stavove povodom amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije.

1. Kao prvo, smatramo da je pozitivno što se predloženim ustavnim amandmanima ne dira u član 67.st.2.Ustava RS koji garantuje pravo građana na pravnu pomoć koju pruža advokatura. Kod ocene dostignutog nivoa građanskih prava od suštinskog je značaja način na koji se neko pravo ostvaruje. Ustav garantuje pravo na pravnu pomoć određenog kvaliteta koji se ogleda u stručnosti pružalaca pravne pomoći i njihovoj odgovornosti za posledice neodgovarajuće pravne pomoći. Svako proširenje kruga pružalaca pravne pomoći umanjilo bi dostignuti nivo ljudskih prava i predstavljalo bi povredu čl.20.st.2. Ustava RS.

2. Kao drugo, vladavinu prava nije moguće ostvariti bez učešća advokature čija je uloga da štiti prava građana u okviru pravosuđa. Smatramo da advokatura predstavlja deo pravosuđa u funkcionalnom smislu i da Ustav treba da predvidi odredbu koja definiše i advokaturu: „Advokatura kao deo pravosuđa je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom”. Ovakva odredba podvukla bi suštinsku razliku između advokature i usluga na tržištu, nakon čega bi u pregovorima o pristupanju EU advokatura kao profesija morala biti svrstana u poglavlje 23 gde i pripada.

3. Kao treće, smatramo da isključivanje predstavnika advokature iz sastava VSS-a i DVT-a predstavlja pogrešan korak i da u sastavu VSS-a i DVT-a treba da budu predstavnici advokature koje neće birati Narodna skupština, jer advokatura kao samostalna i nezavisna služba treba sama da određuje predstavnike advokature u svim državnim telima.

4. Kao četvrto, smatramo da je pozitivno što se predloženim amandmanima ukida imenovanje sudija na „probni period” od tri godine, koje je predstavljalo izuzetak od stalnosti sudijske funkcije i objektivnu prepreku sudskoj nezavisnosti.

5. Kao peto, izbor sudija i javnih tužilaca treba da bude u nadležnosti Narodne skupštine, pod uslovom da su ispunjene sve pretpostavke stalnosti pravosudnih funkcija. Za razliku od VSS i DVT na čijim sednicama se mogu „provući” različita kadrovska rešenja „u tišini i bez svedoka” iz reda advokature i profesure čiji predstavnici nakon ustavnih izmena neće učestvovati u radu ovih tela, Narodna skupština je mesto ne kojem je moguće kritički izneti razloge za i protiv nečijeg izbora, u kom slučaju i predlagači spornih kandidata moraju računati sa javnom raspravom koja kompromituje ne samo kandidata lično već i onog ko ga predlaže. Zbog toga smatramo da je jedino ispravno rešenje izbor od strane Narodne skupštine čiji promenljiv sastav destimuliše dugoročnu kontrolu nad izborom i radom nosilaca pravosudnih funkcija, pod uslovom da je stalnost funkcija zagarantovana

6. Kao šesto, smatramo da nakon izbora u Narodnoj skupštini, dalje karijerno napredovanja i razrešenje sudija i tužilaca treba da zavisi isključivo od odluka VSS-a i DVT-a, kao i da bude uređeno jasnim pravilima i zasnovano na uporedivim kriterijumima, kako bi uspostavili sistem u kojem karijerno napredovanje nosilaca pravosudnih funkcija zavisi isključivo od rezultata njihovog rada, ali i sistem profesionalne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija za rezultate njihovog rada.

7. Kao sedmo, smatramo da je pozitivno što su predloženim amandmanima iz sastava VSS isključeni predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti, a iz sastava DVT predstavnik zakonodavne vlasti, čime se unapređuje samostalnost i nezavisnost u radu ovih tela

8. Kao osmo, smatramo da većinu u VSS i DVT treba da imaju predstavnici sudijske i tužilačke profesije koji su izabrani od svojih kolega.

9. Kao deveto, posebna obuka na insitituciji za obuku u pravosuđu ne treba da bude obavezan uslov za prvi izbor na sudijsku ili tužilačku funkciju, jer se time otežava pristup pravosudnim funkcijama iz advokature. Očekujemo da će ovakvo rešenje dodatno ojačati postojeće barijere između pravosudnih profesija i da će doprineti nepotizmu i internom protekcionizmu u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

10. Kao deseto, smatramo da je pitanje ujednačavanja sudske prakse od suštinskog značaja za obezbeđenje pravne sigurnosti i načela jednakosti građana pred zakonom. Ovo pitanje je „rak rana srpskog pravosuđa” za koje nijedna reforma pravosuđa nije našla rešenje, tako da je opšte nezadovoljstvo građana Srbije nejednakim postupanjem sudova i tužilaštva. Smatramo da u pravnom poretku moraju biti uspostavnjeni jasni i delotvorni mehanizmi koji će obezbediti da sudovi u jednakim slučajevima donose jednake odluke.

PREDSEDNIK

ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA

Jugoslav Tintor, advokat

STAV AK BEOGRADA POVODOM NAJAVLJENIH USTAVNIH PROMENA
Štampa vesti