(+381 11) 3239-805 | 3239-846

Advokatska komora Beograda

Fiat justicia
STAVOVI ADVOKATURE POVODOM BESPLATENE PRAVNE POMOĆI

Poštovane kolege,

Upravni odbor AK Beograda je povodom donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći zatražio stručno mišljenje eminentnih profesora ustavnog prava sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Prof.dr.Vladana Petrova, Prof.dr.Slobodana Orlovića i Prof.dr.Marka Stankovića.

Ova ekspertiza predstavlja objektivnu pravnu analizu ustavnog prava na pravnu pomoć i daje odgovore na pitanja: kome to pravo pripada, kojim subjektima je dozvoljeno da se bave pružanjem pravne pomoći, pod kojim uslovima je moguće da pravna pomoć bude besplatna i u kojim granicama mora da se kreće zakonodavac prilikom uređenja načina ostvarivanja prava na pravnu pomoć, koje je trenutno stanje u pozitivnim propisima, koja rešenja besplatnog pružanja pravne pomoći postoje u uporednim (evropskim) pravnim sistemima i koja rešenja bi bila odgovarajuća za ustavni sistem Republike Srbije.

Odredbom čl.67.st.2.Ustava propisano je da pravnu pomoć građanima Srbije pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Dakle, Ustavotvorac ne garantuje samo pravo na pravnu pomoć, već pravo građana na pravnu pomoć koju pruža advokatura i službe pri jedinicama lokalne samouprave. Ustavotvorac je ovde očigledno imao u vidu važnost činjenice ko građanima pruža pravnu pomoć pa je u čl.67.st.2. zajemčio pravo na pravnu pomoć određenog nivoa. Taj nivo ogleda se u stručnosti pružalaca pravne pomoći i njihovoj odgovornosti za posledice neodgovarajuće pravne pomoći. Odredbom čl.67.st.Z. propisano je da se zakonom određuje samo „kada je pravna pomoć besplatna“. Međutim, i u tim slučajevima pravnu pomoć građanima može da pruža isključivo advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, jer je tako propisano u prethodnom stavu istog člana. Svako zakonsko rešenje koje bi uređivalo sistem besplatne pravne pomoći tako što bi proširivalo krug pružalaca pravne pomoći predstavljalo bi povredu čl.67.Ustava.

Odredbom čl.2O.st.2. Ustava propisano je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Odredbom čl.18.st.2.Ustava propisano je da se zakonom može propisati samo način ostvarivanja nekog prava, kao i da zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Svako zakonsko rešenje koje bi uređivalo sistem besplatne pravne pomoći tako što bi proširivalo krug pružalaca pravne pomoći predstavljalo bi ne samo povredu čl.2O.st.2.Ustava – jer bi umanjivalo dostignuti nivo ljudskih prava u Republici Srbiji, već i povredu čl.18.st.2.Ustava jer bi prevazilazilo uređenje načina ostvarivanja ustavnog prava na pravnu pomoć, čija je suština opredeljena i zajemčenim krugom pružalaca pravne pomoći koji su propisani Ustavom i zakonom se ne mogu menjati

Dakle, Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći moguće je propisati slučajeve kada je pravna pomoć besplatna i urediti postupak u kojem se pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje, ali ne i proširivati krug pružalaca pravne pomoći koji je propisan Ustavom.

PREDSEDNIK

Advokatske komore Beograda

Jugoslav Tintor, advokat

STAVOVI ADVOKATURE POVODOM BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

STRUČNO MIŠLJENJE PROFESORA PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU I NOVOM SADU

Štampa vesti